Tek pošto država završi s prenosom i registracijom imovine Naftne industrije Srbije na „Gaspromnjeft”, a ta firma i zvanično postane njen vlasnik, mali akcionari mogu očekivati da će vrednost jedne akcije, koje sada vredi 500 dinara, biti bar udesetostručena.Zato je neophodno da država do kraja juna, kada NIS treba da iznese akcije na berzu i postane otvoreno akcionarsko društvo, završi s prenosom imovine. Realno je očekivati da će akcije na berzi imati maksimalnu vrednost onog časa kada većinski vlasnik završi investicioni ciklus, odnosno predviđena ulaganja od oko 400 miliona evra, što se očekuje do kraja 2012. godine.
Tek pošto država završi s prenosom i registracijom imovine Naftne industrije Srbije na „Gaspromnjeft”, a ta firma i zvanično postane njen vlasnik, mali akcionari mogu očekivati da će vrednost jedne akcije, koje sada vredi 500 dinara, biti bar udesetostručena.
Zato je neophodno da država do kraja juna, kada NIS treba da iznese akcije na berzu i postane otvoreno akcionarsko društvo, završi s prenosom imovine, potvrdio je juče za „Politiku” Goran Takić, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a.
– Svedoci smo da taj posao ide veoma sporo, iako su postojala obećanja srpskog dela Upravnog odbora NIS-a i vlade da se prenos ubrza. Međutim, posle više od godinu dana od kupovine NIS-a „Gaspromnjeft” od oko 10.000 objekata u svom vlasništvu ima samo 41 – pojašnjava on.
Realno je očekivati da će akcije na berzi imati maksimalnu vrednost onog časa kada većinski vlasnik završi investicioni ciklus, odnosno predviđena ulaganja od oko 400 miliona evra, što se očekuje do kraja 2012. godine, kaže Takić, dodajući da je nezahvalno prognozirati kada je pravi trenutka za prodaju akcija.
– U svakom slučaju, bilo bi bolje da akcionari sačekaju upravo završetak ovih ulaganja pa da počnu da trguju, ali ono što je najvažnije to je da prema kupoprodajnom ugovoru „Gaspromnjeft” mora da otkupi akcije od akcionara najmanje po ceni po kojoj ih je i sam otkupio od Srbije, dakle, ne manjoj od 500 dinara – podseća Takić.
„Gaspromnjeft”, inače, ima pravo preče kupovine akcija od malih akcionara, te ukoliko bi svi mali akcionari, oko 19,4 odsto ukupnih akcija kojima oni raspolažu, svoje hartije od vrednosti „ustupili“ „Gaspromnjeftu”, ruski partner bi umesto sadašnjih 51 imao 70 odsto vlasništva NIS-a.
Upitan da li se to može očekivati, Takić kaže da je teško spekulisati i da će to najviše zavisti od toga šta „Gaspromnjeft” zapravo želi u budućnosti od ove kompanije.
Dosadašnja praksa je pokazala da bi cena akcija mogla biti najveća prvih dana kotiranja NIS-ovih hartija od vrednosti na berzi te da bi jedna trećina akcionara odmah mogla prodati svoje akcije. Inače, NIS u naredna dva meseca mora da pripremi novi paket akcionarskih dokumenata, kao što su, osnivački ugovor, statut i drugo, kako bi kompanija iz zatvorenog prešla u otvoreno akcionarsko društvo, napominje on.
Na konstataciju da bi i finansijski rezultat poslovanja, (a prema preliminarnim rezultatima za 2009. godinu NIS ima gubitak od oko četiri milijarde dinara) dodatno mogao da se odrazi na cenu akcija, Takić kaže da će to posebno opredeliti koliko će akcija vredeti. Što je gubitak veći cena akcija će verovatno ili stagnirati ili padati i obrnuto. On, međutim, nije hteo da spekuliše da li iza negativnih poslovnih rezultata stoji upravo ideja potencijalnog kupca akcija da srože vrednost hartija od vrednoti i kupi ih po što nižoj ceni.
Branko Pavlović, pravni zastupnik malih akcionara NIS-a kaže da pravo na akcije NIS-a ima 4.798.615 građana i 21.737 zaposlenih i bivših zaposlenih.
On kaže da je dobro da se akcije NIS-a na vreme nađu na berzi, jer će upravo tako biti utvrđena njihova stvarna vrednost. Međutim, prioritet je da se do tada završi prenos i uknjižba NIS-ove imovine kako bi finansijski investitor znao šta kupuje i šta je zapravo njegovo.
– To što NIS ni posle godinu dana nije vlasnik onoga što je kupio već se odražava na njegov bilans stanja, a finansijski investitori imaju lošiju sliku stanja u kompaniji, kaže Pavlović. Ako većinski vlasnik nije prvi vlasnik imovine, a akcije se kotiraju na berzi, kupac akcija rizikuje da mu oni na koje se imovina vodi zatraže plaćanje rente.
Nije dobro ni za kompaniju ni za njene akcionare da nemaju neregistrovanu imovinu. Ova pitanja su direktno vezana za formiranje vrednosti akcija na berzi, jer je teško očekivati da će kompanija, koja dakle ima manje od jedan odsto aktive registrovane kao njeno vlasništvo, imati bilo kakvu značajnu tržišnu vrednost, kaže Pavlović.
Sigurno je, međutim, da je reč o kapitalno velikoj kompaniji privlačnoj finansijskim investitorima. Uključenje akcija NIS-a na berzu značajno će pojačati tržišnu kapitalizaciju, a takođe se može očekivati pojačana investiciona aktivnost domaćih i stranih investicionih fondova.
Pavlović podseća da iako je NIS trenutno zatvoreno akcionarsko društvo da se njegovim akcijama može trgovati mimo berze, zaključivanjem ugovora o kupoprodaji koji mora biti overen u sudu.
– Overeni ugovor o kupoprodaji se preko angažovanog brokera ili ovlašćene banke dostavlja se Centralnom registru hartija od vrednosti na dalje postupanje, odnosno na preknjižbu s jedne osobe na drugu, kaže on.
To po zakonu može, međutim, to je loše zato što će sada prodati akcije po nižim cenama, nego što bi to mogli sutra na berzi.
Da su se i pre iznošenja akcija na berzu pojavili zainteresovani koji bi od malih akcionara da otkupe NIS-ove hartije od vrednosti potvrđuje i primer Valjevaca kojima je obećano da će dobiti po 1.000 evra u gotovom odmah pošto pred Opštinskim sudom daju izjave o prenosu vlasništva.